Градско такмичење:,,Шта знам о Црвеном крсту”

Финале квиза ,,Шта знаш о Црвеном крсту” одржано је у уторак,30.маја 2023.године у објекту Црвеног крста Београд у Боговађи.

Учесници финала(градског такмичења) биле су победничке екипе са 17 градских општина.
Екипа наше школе:Лена Савичић,Елена Ћировић,Елена Бошкић и Маја Прица представљала је општину Земун.
Освојили смо ТРЕЋЕ место!
 
Честитамо нашим ученицама!

Кбиз-Шта знам о Црвеном крсту

У оквиру обележавања Недеље Црвеног крста16.5.2023.године, у ОШ,,Лазар Саватић” у Земуну,одржан је квиз,,Шта знам о Црвеном крсту  и добровољном давалаштву крви.”

Учешће у квизу је узело 9 основних школа.

Екипа наших четвртака:Лена Савичић,Елена Ћировић,Елена Бошкић и Маја Прица освојила је ПРВО местои на тај начин стекла право да се такмичи на градском квизу.

 Честитамо!

                                                                                      Светлана Ђорђевић Арамбашић

МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

Нови језици свакодневно настају, док већини старих језика, због убрзане модернизације прети одумирање. Према прогнозама лингвиста, до краја 21. века, половина језика неће бити у употреби. Српски језик данас је под великим притисцима, СМС и вајбер култура у великој мери доводе до скраћивања речи, а једноставан интернет садржај и преузимање страних речи привлачи све више младих, што забрињавајућом брзином мења матерњи језик.

Са једне стране ништа лепше када човек говори више страних језика и ништа горе када говоримо неколико језика, а ни један добро. Зато је јако важно да прво научимо свој језик добро и када се упознамо са базичним правилима језика што се дешава у првом и другом разреду основне школе да онда заправо тек почнемо са учењем другог страног језика, трећег, четвртог и петог. Што више језика знамо образованији смо када мешамо и посрбљујемо стране речи, то ствара једну општу необразованост.

Лингвисти наглашавају да данашњи вокабулар младих особа покрива свега неколико стотина речи. У борби за очување језика потребно је развијање читалачких навика. Уз помоћ читања књига, речима се не дозвољава да се забораве и на тај начин један матерњи језик живи са великим бројем говорника.

Библиотека као институција културе свакако да заузима једно од значајнијих места у очувању матерњег језика. Сведоци смо да млади, а са њима и остали све више користе туђице у српском језику, да просто прихвате стране речи врло лако и оне се одомаће у нашем језику. Требало би богатити наш фонд, да се бирају праве српске речи, дакле да избацимо ако је могуће све оно што је страно.

 

Циљ обележавања Међународног дана матерњег језика јесте указивање на језичку разноликост. Неговањем језика чувамо културолошку традицију једног народа, развијамо културу слушања, комуникације и мишљења.

  1. фебруар је од 1999. међународни Дан матерњег језика. Подсетимо да је прокламован као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, (данас Бангладешу), јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Чланице организације УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО) обележавају тај дан како би указале на значај поштовања основног  људског права, а то је оно које нам обезбеђује да можемо у свим приликама да се користимо својим матерњим језиком, а тиме и да негујемо језичку културу заједнице којој припадамо. Истовременено чланице УНЕСЦА на овај дан  промовишу мултикултуралност и вишејезичност као богатство одређене територије,

Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада. – Вук Стефановић Караџић.

Негујмо матерњи језик јер је то велико богаство сваког од нас. Водимо се изреком: “Пиши као што говориш, а читај као што је написано.” Матерњи језик говори о нашем пореклу, култури, традицији и чини нас једниственима.

 

Текст уредила,

Александра Брајовић Зороњић,

Библиотекар и наставник енглеског језика