У петак седмог јуна смо отишли са наставницом Снежом и Бранкицом у музеј чоколаде. Пре него што смо отишли до музеја свратили смо до МекДоналдса и ручали. Кренули смо ка музеју, али не чоколаде него илузије, помешали смо места музеја. Али то није било ништа страшно јер смо врло брзо схватили грешку и отишли на тачну локацију. Кад смо стигли до тачног музеја поделили смо се у две групе, ушли смо у музеј и почели правити нашу чоколаду док је друга група имала предавање о измеду осталог настанку, историји и врстама чоколаде. У радионици су биле 3 врсте чоколаде бела, црна и млечна могли смо да бирамо коју врсту желимо па чак и да мешамо две или чак све три врсте. Било је много додатака пре свега лешник,бадем, мрвице, плазма ванила, карамела али и млевена паприка и гумене бомбоне. Неке од ових додатака никад ни за сто година не бих помислио да би неко ставио на чоколаду. Након што смо завршили са прављењем, наша чоколада је стављена у замрзивач и групе су се замениле. На другој страни музеја предавање је почело од самог почетка постојања чоколаде, како су Азтеци користили какао за прављење прво јако горких и љутих напитака али после доласка Европљана слатких чврстих слаткиша. Такође смо добили прилику да пробамо осушени самлевени какао (био је јако горак и помало љут). Након приче о Азтецима објашњено нам је како се прави која чоколада : Млечна, црна, бела али и руби.Руби чокоалда се производи у Аустрији и розе је боје, укусом највише подсећа на белу чоколаду веома је слатка али произвођачи тврде даје 100% природна и да нису нита додавали у њу. То за сада нико не зна да ли је лаж или су стварно открили нову чоколаду јер је рецепт тајна. После ове приче отишли смо у 3.и последњу просторију овог музеја: историја чоколаде у Србији. Неке од занимљивих чињеница су да се у Србији напрвавила прва чоколада од риже. За време између 2 светска рата по Београду било је постављено неколицина “Чокомата” они су као садашњи аутомати за грицкалице само за чоколаду. У Србији је такође направљена прва Чоколада са чварцима али након лошег одговора јавности прекинута је производња има још мноштво чињеница али да не дужим овде ћемо ставити крај на обилазак музеја. На путу ка станици шетали смо се Кнез Михаиловом. Било је преко 35 степени тог дана морали смо бити у хладу и имати воду са собом цео дан. Били смо исцрпљени на сву срећу на путу кући аутобус је био скоро празан па само сви имали места да седнемо и да се одморимо. У Угриновце смо стигли око 7 сати увече после целог дана лепог провода и доброг расположења. Сигуран сам, да им се укаже прилика, сви ишли поново на овакав излет.

Mаксим Кешељ 7-2