Вуков сабор

Вуков сабор је најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији. Посвећена је неговању успомене на живот и дело реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. Централни програм се традиционално одржава у септембру у Вуковом родном месту Тршићу код Лознице. Део програма се реализује у Лозници, Београду и оближњем манастиру Троноша, месту раног Вуковог школовања.

 ^Тршић

 Вуков сабор уврштен је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

Први Вуков сабор је одржан 1933. године и од тада није одржан једино за време Другог светског рата. Одржавање Вуковог сабора је за становнике Тршића и околних села време када пријатељи и рођаци из других крајева долазе у госте, као што то раде и приликом сеоске славе, и заједно учествују у програмима у оквиру Сабора.

Централни програм се традиционално одржава у септембру у Вуковом родном месту Тршићу код Лознице.

Део програма се реализује у Лозници, Београду и оближњем манастиру Троноша, месту раног Вуковог школовања. Програм Вуковог сабора обухвата тематске изложбе, позоришне представе, концерте, књижевне и филмске вечери, промоције књига и сличне приредбе.

 МанастирТроноша

Централна манифестација се одржава на саборишту, отвореној позорници у Тршићу, и традиционално почиње изувођењем „Химне Вуку” Стевана Мокрањца и подизањем заставе сабора. Следе поздравни говор председника града Лознице и саборска беседа неког истакнутог књижевника, уметника или научника. Потом се изводи одабрано музичко-сценско дело. На крају наступају фолклорни ансамбли.

Сабориште

 Сабориште данас представља јединствен музеј народног неимарства на отвореном, на којем су поред гледалишта и позорнице, у облику амфитеатра, постављене грађевине које потичу из 19. или почетка 20. века.

Текст уредила,

Александра Брајовић Зороњић, библиотекар школе