Савладали смо све тешкоће, COVID-19 и успешно завршавамо IV разред. Обележићемо растанак са учитељицама са сузама у очима. Наше четворогодишње дружење са многим незаборавним тренуцима сачуваћемо у својим срцима.
„Свака птица својим гласом пева. И сваки народ има свој глас и своју песму по којој се познаје. Кад сретнеш странца, не питај никада ко је и одакле је. Пусти га да запева и све ће ти се само казати“. Овако о значају песме говори мудри писац „Завештања Стефана Немање“ и још додаје: „Крила Бог не даде човеку но анђелу. Уместо крила Бог је човеку дао песму да на њој може летети као анђео. Ако је ишта у човеку анђеоско и божанско, онда је то песма“. Ми ипак можемо и морамо додати још нешто: Ако постоје анђели међу људима на земљи (а постоје!), онда су то наша дечица.
Уживајте у анђеоском славопоју наших угриновачких првачића.
(песму „Весели се српски роде“ пева одељење I2, ОШ Станко Марић, у Угриновцима)